Banner

.

Pismice

Nikad davno, dok ljudi nisu išli puno po školan i pisali ka danas o svakakvin događajin po novinan, novosti i običaji prinosili su se usmeno s kolina na kolino. Ljudin su u tomen pomagale pismice. Pivalo se u svakakvin prigodan: u kolu, na polju, uz svakakve poslove ...

Pisma je bila sastavni dije života i rada, a ne ka danas: Ako nisi u kakvon zboru ili klapi, more proć i godina dana da ne zapivaš. Osin ako pivaš sam pod tušon.Smile

Naši su ljudi uglavnon pivali nako bez svirke. Nekada davno prije se pivalo uz gusle, diple i cintare, al većinon ipak na suvo. Melodija je nako kamenjarska, dinarska, arhaična... Potrudićemo se da metnemo koji snimak, pa da se more i čut kako to zvuči.

E, te pismice koje su pivali naše majke i ćaće, babe i didovi i uni još stariji, govore nan o svemen i svačen. Ljudi sz pisme znali u tren oka smislit i otpivat, za svaku prigodu i za svaki događaj. Nike pisme su bile šaljive i smišne, a nike bome i okrutne i tužne. Ako je recimo dečko privarije curu, nije to bila mala stvar, pa mu se ona znala pošteno odužit. Isto tako, ako je cura nabila dečku rogove, i on je zna otpivat da joj prisidne.

Neke se pisme morebit i neće svidit sviman, al ja svedno navodin. Kako se kaže: "Štoj u pismi, to se pivat more."  Ne navodin pismice o pojedinin osoban, da se ne bi ko naljutije, a i tizi ima podosta. Isto tako ne navodin ni one baš proste.

Kad god bi čula niku takvu pismicu, zapisala bi, pa ću ji ode navest. Ako ko zna još kakvi pismica, samo neka pošalje. Sve ćemo objavit da se ne zaboravi. Nike mi je kaživala moja pokojna baba Milka, a niike majka i ćaća. Nike san čula od rodbine, od prijatelja i tako redon. Nike se odnose samo na naš kraj, a nike se pivaju i drugud. Ja ću svedno popisat, jer što god se pivalo kod nas, pripada i nami. 

Kod pisanja ne vodin računa o pravopisu, nego pišen nako kako su se pivale. Ima pismica kod koji se minja samo po jedna rič pa ne navodin sve, da se ne ponavlja.

Lipo bi bilo kad bi se i ko od mlađi naučije pivat, a još da je oživit kolo na petunu...Surprised

Ako i Vi znate neku od pismica, šaljite nam mailom, pa ćemo rado objaviti!

Pismice abecednin redon:

Alaj san se, imena mi moga,
naljubije lica svakakvoga.

Aoj moja košuljice mrka,
baraba te donija sa Krka.

Aoj moja Šarova bez mlika,
biž u štalu, evo poreznika.

Bećar jesan, još da mi je para,
znala bi me četiri kotara.

Bećar jesan i bija i proša,
nema cure kojoj nisan doša.

Bećar jesan i bećariću se,
doće vrime i oženiću se.

Bećar pije po nedilju dana,
joše bećara ne zaboli glava.

Crna koka bilo jaje dala,
mala mi je na krilu zaspala.

Crna mula i bila kobila
svako jutro iđu priko Bila.

Crne oči izlaze iz mode,
i plave će, samo smeđe ne će.

Čast i vala gospodinu svakon,
najlipša je ljubav sa seljakon.

Čuvan ovce na livadi svojoj,
pa sve gledan, dragi, kući tvojoj.
Prozori su širon otvoreni,
al što vridi kad smo zavađeni.
Zavadi nas kolegica moja,
mislila je da će biti tvoja.

Čuvan ovce na tuđen imanju.
Što ću majko, u drugon san stanju?

Da je mama milija neg dika,
ja bi s mamon ostala dovika.

Da znaš majko kako ljubi Marko,
ti bi stara poljubit se dala.

Diko moja, diko školovana,
školovana, u školu ne slana.

Dođi mala i donesi deku,
pa ćemo se valjati po meku.

Dva san svoja podera kaputa,
praveć maloj ležaj pokraj puta.

Evo roda, jedan do drugoga,
glavu daje jedan za drugoga.

Evo roda, jedan do drugoga,
ne daj Bože jedan bez drugoga.

Garavušo, di si bila prije,
dok se lola oženije nije.

Garavuša ugrizla bećara,
baš za usta, di stoji cigara.

Grišije san u crkvi klečeći,
mala moja, u tebe gledeći.

Gori gora, gori borovina,
gori, mala, naša ladovina.

Iđe Božić, iđu kući lole,
doće morda i moj palavorda.

Iđe jesen, iđe sveti Rok,
ženijabse - ćaća kaže: "Jok!".

Iđen selon, pitaju me strine:
"Barabino, bi li kiseline?"

Iman brata ko od raja vrata
i sestricu ko zvizdu Danicu.

Iman dragog, iman i divera,
ko dva bora izlaze iz dvora.

Iman dragog, ime mu je Stipe,
ja ga volin, ima oči lipe.

Ja malena, ali san vatrena,
teško unom kome buden žena.

Ja Primorka, a mali iz Like,
mili Bože, ljubavi velike.

Ja san malu naučije gakat,
una mene kroz prozore skakat.

Ja san malu naučije reda,
kad se ljubi da se ne ujeda.

Ja san svoje ostavija dvore,
prije jutra i bijele zore.

Ja iz prela, misec priko gora,
oj miseče, oćel brzo zora?

Kad pivamo ja i moj kolega,
digla bi se da je s majkon legla.

Kad se "Lajka" sa miseca vrati,
tada ćeš se, mala, mojon zvati.

Kad se moja bećaruša uda,
ja u prelo neman ići kuda.

Kad se sitin ko me je ljubije,
platila bi ko bi me ubije.

Kad zapivan, svekrva me sluša:
"Piva, sine, tvoja bećaruša."

Kaži mala koliko si puta,
poljubila madoga regruta.

Ko je reka, gorila mu svjeća,
da je moja curica noseća.

Ko zavadi mene i dragana,
sija žito, nicala mu trava.

Koji lola nema cigarete,
vi mu dajte pletivo da plete.

Kolegice, raka je gotova,
skači u nju, ja san draganova.

Kolo moje, još ću te igrati,
moj dragane, još ću te čekati.

Korizme je 40 dana,
o ljubavi nema ni divana.

Kosin travu, trava zelenija,
ljubin malu, mala rumneija.

Koso moja, kosila bi sama,
kad bi mala na otkosu stala.

Krivi Putu, alaj si na glasu:
krave voze, a volovi pasu.

Krivi Putu, milo misto moje,
u tebi se sokolovi goje (a more i junačine).

Krivi Putu moraću te slikat,
ne mogu te zaboravit nikad.

Krivi Putu ne treban te slikat,
ne mogu te zaboravit nikad.

Krivi Putu, selo na brdašcu,
dođi dragi, makar na magarcu.

Krivi Putu, selo na brdašcu,
ti si rana na mome srdašcu.

Kuće neman, ni kućit je neću,
ja ću s malon spavat u grmeču.

Kuvaj, majko, palente i mlika,
doće moja na večeru dika.

Mala lezi, tuku mitraljezi,
ja ću na te, ne boj se granate.

Mala moja, čupava po drobu,
ošišaj se, il ćeš platit globu.

Mala moja, đavole garavi,
ja zbog tebe škole zaboravi.
Zaboravi školu gimnaziju,
sve zbog tvoji garavi očiju.

Mala moja iz Krivoga Puta,
duglja ti je kiklja od kaputa.

Mala moja iz Krivoga Puta,
zanila me tvoja kosa žuta.

Mala moja, nasrid kola stani,
da te moje oko nanišani.

Mala moja, priko kola priđi,
poljubi me, pa jopet otiđi.

Mala moja, šikni okon na me,
šikni na me, pa ne volila me.

Mala moja volove narani,
sutra ćemo orati u strani.

Mene mama rodila u petak,
da joj buden u kolu početak.

Mene mama rodila u zoru,
da joj buden zvizda na prozoru.

Mene moja svekrva ne voli,
tuđa majka, srce je ne boli.

Meni mali čestitao Badnji,
a ja njemu da mu bude zadnji.

Mila majko ne daj me za ružna,
da ne buden svako jutro tužna.

Mila majko, u Alan ne mogu,
Alanari ne mole se Bogu.

Milo moje, kad ti mama ne da,
bud kod mame, čuvaj joj goveda.

Milo moje, pitaj mame svoje,
bil se smilo ljubiti na dvoje.

Moj dragane, kad ti buden žena,
goriće ti kuća bez plamena.

Moj dragane, kad ti vidin ćaću,
ja te ne bi ljubila za plaću.

Moj dragane, umra željan svega,
baš ka i ja poljupca tvojega.

Moj je dragi čoban kod ovaca,
ja kod blaga, njegova san draga.

Moj je dragi sav rumen u licu,
voli mene kao šljivovicu.

Moja mala krive noge ima,
moga bi se sanjkati na njima.

Moja mala nosi suknju mini,
pa mi plaši ovce po planini.

Moja mama, zla i naopaka,
za prelo mi ne da opanaka.

Moje janje u Vodici radi,
bukve ruši, za menon se suši.

Molin Boga i tri Očenaša,
da ne buden Alanarska snaša.

Mornarica ne nosi kaiše,
zato služi godinicu više.

Najteža je divojačka kletva,
kad zakune, do Boga se čuje,
kad uzdane, pod njon zemlja gane.

Nemoj mala kaživati ko je
poljubije milo lice tvoje.

Ne udaje dota ni lipota,
nego curin obraz i dobrota.

Ne udaje dota ni lipota,
nego pamet, pa nek je sirota.

Ne voli me moga lole mama,
bome nemoj ni ti lolo sama.

Nije gazda ko ima volova,
već je gazda ko ima sinova.

Nisu mene ubile godine,
nego lička brda i doline.

Oj bećari, kuda putujete?
Svratite se, pa da lumpujete.

Oj bećaru, zašto bećaruješ?
Zašto svoju dragu ne miluješ?

Oj curice, moja si, dabome,
i sinoć si poručila po me.

Oj miseče, da si bliže zemlje,
blaton bi te zamazale žene.

Oj miseče, da si bliže zemlje,
i tebe bi olajale žene.

Otkako me tuđa majka rani,
ja ne mogu hodati po strani.
Ako li me još malo porani,
neću moći ni po kući proći.

Paraborde, pušti dima dosta,
da ne vidin di mi Sibinj osta.

Piši mala, što god ima novo,
platit ću ti dinar svako slovo.

Piši mala u šumi na grani,
da te vole svi moji jarani.

Pivac piva, kokoš odgovara.
Teško kući di ni gospodara.

Podbilari kao oviciri,
Alanari ka gnjili krumpiri (a more i obrnuto).

Prde baba kiseleći mliko:
"To ti, stari, dok se ručak svari."

Pukni srce na dvi polovine,
poslaću te dragon u daljine.

Rado bi se u selo udala,
di je moja mama curovala.

Rodi majko još jednog bećara,
kad ja pijen, nek on cure vara.

Rodi majko još jednog ko mene,
da imaju što lajati žene.

Ruska "Lajka" crkla je u zraku,
mala moja ljubeć se u mraku. 

Služin vojsku na otoku Visu,
di još braća dolazila nisu.

Srce moje, pripukni, pa prođi.
Moj dragane, večeraj, pa dođi.

Sunce žarko, prije nego zađeš,
pozdrav moga dragog di ga nađeš.

Srušilo se Bilo nad Podbilo.
Biži milo, ubiće nas Bilo.

Sva bi sela za dva sela dala,
za Vranckovac i Šojacki Dolac.

"Svekrvice, dobro se priredi,
kad ja dođen, visićes na gredi."
"Ne bojin se ni tebe, ni grede,
dok je meni na životu dede."

Svu san svoju poženija braću,
sad još moran oženiti ćaću,
a i dida, da cure ujida.

Što su danci, da su povratanci,
svaka bi se povratila majci.

U Alan bi pošla za udovca,
u Podbilo ne bi za trgovca.

U bećara košulja šarena,
ne viruj mu, curice malena.

Udaji se, curo, dok te prose,
dok te lole na srdašcu nose.

Udat ću se, i moja je mama,
za sirotu, ko što san i sama.

U garave oči na vr glave,
ko u riđe, kad na zob naiđe.

U mog dike oči prevelike,
ko u riđe, kad na zob naiđe.

U primorju nigdi ništa nema,
goli škari, po njima bećari.

Udaću se čin uvatin zgodu,
da ne nosin u burilin vodu.

Udaću se, poviš gore, lada,
za jednoga Brinjačića mlada.

Udri grome u jelove grane
i curice što spavaju same.

Umri mala, i ja ću za tobon,
pa nek iđe sprovod za sprovodon.

Varaj mali, varaj ćaću svoga,
nećes mene, imena mi moga.

Večera san i opet san gladan,
ljubije san i opet se nadan.

Vene oraj, vene mu i grana,
veni dragi, da ne venen sama.

Vene trave, vene ditelina,
veni i ti, ćeri materina.

Vidi moga nekadašnjeg ranka,
razvije se ko zobena slanka.
Ja se razvi ko zobena slanka,
a ti osta, jadna li ti majka.

Viruj, mala, studenu kamenu,
nemoj meni, mladu i zelenu.

Volin diku, volin ga do bola,
malo više zbog njegovi kola.

Volin jednu, a četiri mene,
al su ove poludile žene.

Volin vole, volin i volara
i curicu što se zove Mara.

Vrag odnija Primorje i drače
i unoga ko po njiman skače.

Žen me, ćaća, ili me utuci,
iđe zima, zaklat će me vuci.

Žen se, mala, da ti vidin svate,
ili umri, da ne mislin na te.

...i mnoge druge, koje ćemo još nadopunjavati.

 
blank blank blank

krivi-put.com - Informacije o Krivom Putu i okolici

Copyright krivi-put.com - All rights reserved.
Webhosting: netdomena.hr | Webdesign: ivi-design.de